У 2011. години испитивана је појава, распрострањеност и интензитет напада најважнијих фитопатогених врста гљива, паразитских цветница и штетних инсеката у семенским састојинама, расадницима, културама и природним шумским састојинама, а према усвојеном Програму рада за 2011. годину, у коме су до детаља разрађени задаци по временским интервалима. Програм рада је реализован у целости, а његови резултати наведени су у овом Извештају.

У току године, свим референтима за гајење и заштиту шума у шумским газдинствима ЈП „Србијашуме“, ЈП НП „Ђердап“, „Копаоник“ и „Тара“, те ЈП „Борјак“ Врњачка Бања, достављена су упутства за откривање појава, детерминацију и контролу бројности најважнијих штетних организама, као и детаљно упутство за контролу бројности губара.

Почетком фебруара, свим корисницима шума дистрибуирано је Упутство са критеријумима за избор и број локалитета са којих треба доставити узорке храстових гранчица, а којим је одређен скуп података који треба да прате сваки достављен узорак, да би се у лабораторијама Института могла извршити анализа присуства храстових дефолијатора микроскопским прегледом.

Из Правилника о утврђивању економски штетних организама (Правилник је објављен у Службеном гласнику Републике Србије број 25/08) издвојене су болести и штеточине од значаја за развој шумских врста дрвећа. Иако је овај Правилник престао да важи 2010. године када је донешен нови, у годишњим плановима су задржани штетни организми у њему наведени, а које је потребно пратити у наредном периоду. Свим корисницима у Србији достављен је опис симптома ових болести као и значајни термини за праћење карактеристичних симптома појаве и ток развоја, а за штеточине фенолошке и еколошке карактеристике. Детаљно обрађен календар ИДП активности за поједине врсте је такође објављен на сајту Института и лако је доступан свим заинтересованим лицима.

Почетком године, свим корисницима шума у централној Србији, упућен је захтев да у складу са усвојеним програмом рада, до краја маја месеца, утврде бројност храстових дефолијатора на терену и изврше постављање контролних и ловних стабала и редовно на њима прате интензитет убушивања појединих врста поткорњака, односно да утврде интензитет напада, те да, kao и обично, обаве контролу присуства најзначајнијих економски штетних инсеката (Diprion pini и Neodiorion sertifer и Cryptococcus fagisuga), и контролу присуства економски штетних гљива (Mycosphaerella pini, Sphaeropsis sapinea и Lophodermium врста).

Стручњаци Института за шумарство, заједно са стручњацима у шумским газдинствима, националним парковима и другим шумско-привредним организацијама, обишли су доста подручја централне Србије. Приликом прегледа шума и култура, особљу наведених организација је указивано на шта треба да обрате пажњу, како да открију оштећења, како да узму, спакују и доставе узорке за испитивање. Уколико су узрочници насталих штета могли да се идентификују на терену, и уколико је била позната њихова биологија на основу које се могла проценити динамика ширења и интензитет напада, на лицу места су препоручиване мере сузбијања. У случајевима где је то било потребно, узимани су узорци за лабораторијска испитивања, после чега су резултати и препоруке мера сузбијања достављани у писаној форми.

За праћење бројности економски најзначајнијих штетних организама кориштене су посебне, њима прилагођене, методе.

Преузмите комплетан Извјештај у pdf формату