Одељење за оплемењивање, семенарство и расадничарство

Истраживање генетског потенцијала шумског дрвећа диверзитета шумског и украсног дрвећа и жбуња.
Испитивање генетског потенцијала шумског дрвећа огледа се пре свега у испитивању њиховог диверзитета. У светлу глобалних климатских промена веома је важно утврдити њихово некадашње и садашње распрострањење на природним стаништима (за шумске врсте), као и степен и дужину преживљавања у вештачким засадима (парковима, парк шумама, ветрозаштитним појасевима, итд.) (за шумске и хортикултурне врсте). Могућност природног обнављања шумских врста као и могућност производње семена и садница шумских и хортикултурних врста битни су фактори за утврђивање генетског потенцијала.

Морфо-физиолошка испитивања полена шумског и украсног дрвећа и жбуња.
Процес полинације и заметање семена директно зависе од квантитета и квалитета полена. Карактеристике мушког гаметофита зависе од особина родитеља али и од спољашњих фактора који утичу на време цветања, дужину трајања цветања и његову обилност. Морфолошка (димензије) и физиолошка својства полена (клијавост и енергија клијања полена) битна су за успешност полинације (опрашивања) и заметање семена. Утврђивање клијавости свежег и складиштеног полена на индивидуалном нивоу важно је код планирања вештачког опрашивања за добијање хибрида побољшаних својстава.

Истраживања морфолошких и анатомских особина четина
Од бројних морфолошких особина четина (нпр. положај на избојку, начин пријањања уз гранчицу, трајност на избојку, облик, тврдоћа, дужина, ширина, дебљина, изглед обода четине, ушиљеност на врху, боја), већина се користи за идентификацију родова, неке анатомске, нпр. број спроводних снопића, кључне су за класификацију врста у подродове, док су положај и број смоних канала и број редова стома значајне за разликовање врста или идентификацију нижих таксономских јединица. И многе друге анатомске особине четина, нпр.: урезаност листа, број редова ћелија епидермиса и њихове димензије, пречник смоних канала, број и димензије склеренхимских ћелија, димензије и дебљина зидова ћелија хиподерма, број и димензије ћелија ендодерма и облик и димензије централног цилиндра, коришћене су за утврђивање популационе и индивидуалне варијабилности врста, идентификацију хибрида и у друге сврхе. Испитивања основних морфолошких и анатомских својстава биљних врста су до сада већ прилично исцрпљена, али су и даље значајна и незаобилазна код недовољно истражених врста, врста код којих постоји интрогресија, код проучавања варијабилности популација, идентификације хибрида и детекције нижих таксона (нпр. подврста, варијетета, форми, сорти), а у новијим истраживањима све више се комбинују са хемотаксономским, генетичким, палеолошким, филогенетским, еколошким и другим истраживањима.

Хемотаксономска истраживања на бази анализе секундарних метаболита
Хемотаксономска истраживања су све актуелнија у савременом шумарству. На основу биохемијских маркера често је могуће утврдити пре свега варијабилност и дивергенцију природних популација, која се не уочава на основу морфо-анатомских особина. Испитивања секундарних метаболита (терпена, н-алкана, флавоноида, итд.) су релативно јефтина и поуздана и могу дати смернице за далеко скупља, генетичка истраживања. Терпени (терпеноиди, изопреноиди или полизопреноиди) су велика класа природних једињења која припада великој фамилији липида. Они су уједно и најбројнија група секундарних метаболита биљака. Осим широке распрострањености код биљака, карактеристични су и за нека анимална ткива (нпр. феромони). Испарљиви сесквитерпени, на пример, који се најчешће налазе у етарским уљима, имају фармаколошко дејство, а на релацији биљка – инсект делују атрактантно, стимулишући опрашивање и оплођење или антифидно, терајући инсекте. n-Алкани су састојци воскова листова и других биљних делова, који су заступљени у малој количини али, због свог састава и варијабилности, имају велики значај у хемосистематици. Количина воска у четинама неких врста варира у току вегетације и током старења, а код неких се старењем мења само структура, за коју су, осим других хемијских компоненти, заслужни и n-алкани. Терпени и n-алкани су, осим за испитивање варијабилности и еколошке пластичности, згодни и за хемосистематска испитивања на нивоу фамилија, родова, врста али и за детекцију нижих систематских јединица (подврста, варијетета, култивара, итд.). Испитивања секундарних метаболита (терпена, n-алкана, флавоноида, итд.) раде се у сарадњи са лабораторијама Хемијског факултета Универзитета у Београду, Института за лековито биље „Јосиф Панчић“, Биолошког факултета Универзитета у Београду, итд.

Фенолошка истраживања
Анализа фенолошког диверзитета, односно утицаја промене климе на фенолошки циклус биљака прати се кроз више нивоа, односно међуфаза фенофазе листања, цветања, опадања листа и трајање вегтације. До сада је на овај начин анализиран фенолошки образац храста лужњака (Quercus robur L.).

Екологија и заштита животне средине
Еколошка истраживања су усмерена на испитивање виталности и адаптивности аутохтоних и алохтоних врста у градским условима где је повећано присуство угљен диоксида и разних аерополутаната. У том смислу се врше морфолошко-анатомска и физиолошка истраживања у оквиру којих је могуће детерминисати одређене параметре као индикаторе степена загађености (промена морфологије листа, особина стома, полена, фотосинтетскеактивности). У области екологије и заштите животне средине врше се и истраживања присуства алергена и инвазивних врста у градским условима на које се може утицати или благовременим превентивним мерама или одабиром врста или њиховим механичким уклањањем.

Генетика, Сeлeкциja, Интрoдукциja, Oплeмeњивaњe шумскoг дрвeћa

• истраживање унутарпопулационе и међупопулационе варијабилности
• истраживање унутарлинијске и међулинијске варијабилности
• издвајање региона провенијенција
• процена генетског потенцијала семенских објеката
• Примeнa интрoдукциje кao мeтoдe oплeмeњивaњa и сeлeкциje шумскoгдрвeћa
• Oдaбирaњe пeрспeктивних сeлeкциja прoвeниjeнциja интрoдукoвaних врстa чeтинaрa
• Гeнeтичкo-eкoлoшкe oснoвe aдaптивнoсти
• Фeнoтипскa и гeнoтипскa пoвeзaнoст пoкaзaтeљa квaлитeтa
• Aнaлизe гeнeтичкe и фeнoтипскe кoрeлaциje вaриjaбилнoсти
• Moнитoринг гeнeтичкoг пoтeнциjaлa рoднoсти шишaрицa
• Физиoлoшкa и гeнeтичкa aнaлизa
• Moрфoмeтриjскe aнaлизe свojстaвa биљaкa
• Утицaj типa гeoлoшкe пoдлoгe нa вaриjaбилнoст испитивaних свojстaвa прoвeниjeнциja
• Tрaнсфeр и примeнa нaучнo-тeхнoлoшких рeшeњa кoнтрoлe прoизвoдњe сaднoг мaтeриjaлa
• Сaкупљaњe aутoхтoних гeнoтипoвa лишћaрa и чeтинaрa зa фoрмирaњe бaзe „бaнкe гeнa“

Сeмeнaрствo и рaсaдничaрствo

• сaкупљaњe, склaдиштeњe и прoизвoдњa сeмeнскoг и сaднoг мaтeриjaлa,
• проучавање предсетвених третмана,
• истраживање нових технологија производње садног материјала,
• истраживање препарата исхране на квалитет садног материјала,
• оснивање тестова потомства,
• оснивање пољских огледа,
• издвајање селекционисаних семенских објеката,
• oснивaњe и нeгoвaњe живих архива.

Масовна и индивидуална селекција (на терену)

• Селекција популација и селекција група стабала (масовна селекција), као и селекција појединачних стабала (плус стабала и елитних стабала, индивидуална селекција) путем бонитирања, тј.:
• Осматрања најважнијих особина дебла и круне (правност, пунодрвност, ракљавост, облик круне, чистоћа од грана и друге фенотипске одлике)
• Мерења најважнијих морфометријских својстава дебла и круне (висина, прсни пречник, висина до првих грана, дужина грана, пречник круне, итд.)

Поленска анализа (на терену, у лабораторији)

• Сакупљање цветних реса (на терену), дозревање и трушење полена (у лабораторији),
• Мерење поленових зрна на микроскопу (дужина и ширина поленових зрна) (у лабораторији),
• Наклијавање полена Кобеловом методом (у лабораторији),
• Израчунавање клијавости (% проклијалих зрна на микроскопу) (у лабораторији),
• Израчунавање енергије клијања полена (на основу мерења дужине поленових цеви на микроскопу) (у лабораторији),
• Сушење полена (у сушници, на око 30º
• Складиштење полена на ниским температурама (-20º) (у лабораторији)

Морфо-анатомска анализа четина (у лабораторији)

• Мерење дужине четина (у мм) (микрометром)
• Мерење ширине четина (у μм) (на микроскопу)
• Мерење дебљине четина (у μм) (на микроскопу)
• Мерење кутикуле и епидермиса (у μм) (на микроскопу)
• Мерење дебљине хиподермалног слоја (на микроскопу)
• Бројање редова хиподермиса (на микроскопу)
• Бројање смоних канала (на микроскопу)
• Мерење пречника смоних канала (у μм) (на микроскопу)
• Осматрање положаја смоних канала (на микроскопу)

Морфолошка испитивања (клијанаца) и садница четинара (у лабораторији и расаднику)

• Мерење дужине коренова I, II и III реда (у мм) (микрометром)
• Мерење надземног дела биљке (у мм) (микрометром)
• Мерење дужине котиледона (у мм) (микрометром)
• Бројање котиледона
• Мерење дужине примарних четина (у мм) (микрометром)
• Бројање примарних четина
• Мерење дужине секундарних четина (у мм) (микрометром)
• Бројање секундарних четина

Статистичка анализа (програм Statgraphics Plus)

• Дескриптивна статистика
• Корелациона анализа
• Регресиона анализа

Пројекти

Министарство за науку и технолошки развој:

• Развој технолошких поступака у шумарству у циљу реализације оптималне шумовитости (руководилац: др Љубинко Ракоњац)
• Истраживање климатских промена и њиховог утицаја на животну средину – праћење утицаја, адаптације и ублажавање (руководилац: проф др Ратко Кадовић, редовни професор Шумарског факултета). потптројекат Шуме и ублажавање климатских промена. (руководилац: проф др Саша Орловић).
• Микроморфолошка, фитохемијска и молекуларна истраживања биљака – систематски, еколошки и применљиви аспекти (руководилац: др Петар Д. Марин, редовни професор Биолошког факултета у Београду)
• Европски пројекат FP7 – IN2WOOD – Немачка, Аустрија, Италија, Швајцарска, Словачка и Украјина

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за шуме:

• Анализа ген-еколошког потенцијала таксодијума као основа за пошумљавање овом врстом (руководилац др Мирјана Шијачић-Николић)
• Нега и проширење архива шумских воћкарица (руководилац др Александар Лучић
• Преглед расадника и семенских објеката (руководилац Радојица Пижурица дипл. инж)

Секретаријат за заштиту животне средине Републике Србије – град Београд

• Морфолошко-анатомске промене на дрвенастим врстама у парковима Београда као индикатор стања животне средине (Руководилац др Љубинко Ракоњац, координаторидр Драгана Дражић, др Бранислава Батос)

Галерија