Одељење за оплемењивање, семенарство и расадничарство

Одељење за оплемењивање, семенарство и расадничарство спроводи научна, примењена и стручна истраживања у области генетике, оплемењивања шумског дрвећа, семенарства, расадничке производње, физиологије, морфологије, анатомије, фенологије, таксономије, хемотаксономије и очувања биодиверзитета дрвенастих и жбунастих врста.

Основни правац рада Одељења односи се на проучавање генетичке разноврсности шумског и украсног дрвећа и жбуња, као основе за очување генофонда, селекцију, оплемењивање и производњу квалитетног репродуктивног материјала. Истраживања су усмерена на утврђивање унутарпопулационе и међупопулационе варијабилности, процену адаптивности врста и провенијенција, као и избор генотипова погодних за различите еколошке услове.

У области оплемењивања шумског дрвећа, Одељење примењује селекцију као један од основних метода унапређења генетичког потенцијала. Селекција се заснива на издвајању популација, група стабала, плус стабала и елитних стабала са повољним фенотипским, производним, адаптивним и квалитативним особинама. Посебна пажња посвећена је аутохтоним врстама, ретким формама, мутационим облицима, ендемима и врстама од значаја за очување биодиверзитета.

Истраживања интродукције обухватају испитивање врста и провенијенција из различитих географско-еколошких подручја, са циљем процене њихове адаптивности, продуктивности, виталности и могућности примене у шумарству, хортикултури и заштитним засадима. Провенијенични тестови представљају важан инструмент за избор перспективних провенијенција и процену њихове погодности за услове станишта у Србији.

Семенарство представља значајан сегмент рада Одељења. Истраживања обухватају издвајање, проучавање и контролу семенских објеката, процену генетичког потенцијала родности, сакупљање, складиштење и испитивање семена, као и проучавање услова који утичу на квалитет семенског материјала. Ова истраживања имају непосредан значај за производњу здравог, квалитетног и генетички вредног садног материјала.

У области расадничарства, Одељење истражује технологије производње садница шумских и хортикултурних врста, предсетвене третмане, исхрану биљака, квалитет садног материјала, развој клијанаца и садница, као и оснивање пољских огледа, тестова потомства и живих архива. Резултати ових истраживања примењују се у унапређењу расадничке производње и обезбеђивању садног материјала за пошумљавање, обнову шума, заштитне засаде и озелењавање.

Морфолошка, анатомска и физиолошка истраживања користе се за проучавање варијабилности врста, идентификацију таксона, анализу хибрида, процену адаптивности и утврђивање показатеља виталности. Посебно се анализирају особине полена, четина, листова, клијанаца и садница, као и њихове реакције на услове средине.

Хемотаксономска истраживања заснивају се на анализи секундарних метаболита и користе се као подршка у проучавању варијабилности, дивергенције, таксономског положаја и еколошке пластичности врста. Ова истраживања допуњују морфолошке, анатомске, генетичке и еколошке анализе, посебно код врста са израженом унутарврсном варијабилношћу.

Фенолошка истраживања усмерена су на праћење фаза листања, цветања, плодоношења, опадања листа и трајања вегетационог периода. Ови подаци су значајни за процену утицаја климатских промена, адаптивног потенцијала врста, успешности опрашивања и производње семена.

Одељење се бави и еколошким истраживањима дрвенастих врста у урбаним и измењеним условима средине. Анализирају се виталност, адаптивност, присуство алергена, инвазивних врста и могућност избора врста погодних за услове повећаног загађења, стреса и антропогеног притиска.

Резултати рада Одељења примењују се у очувању шумских генетичких ресурса, селекцији и оплемењивању дрвећа, контроли семенских објеката, унапређењу расадничке производње, производњи квалитетног садног материјала и планирању обнове, пошумљавања и озелењавања.

Методолошки приступ Одељења заснива се на повезивању теренске селекције, лабораторијских анализа, расадничких и пољских огледа, морфометријских мерења, физиолошких испитивања, хемотаксономских анализа и статистичке обраде података.

Теренска истраживања обухватају избор и оцену популација, група стабала, плус стабала и елитних стабала. Процена се врши на основу фенотипских карактеристика, морфометријских својстава, виталности, квалитета дебла и круне, родности, адаптивности и стања стабала у конкретним станишним условима. Ови подаци представљају основу за селекцију, издвајање семенских објеката и даље оплемењивачке активности.

У семенарству се примењују методе сакупљања, обраде, складиштења и испитивања семена, као и контрола семенских објеката. Анализирају се порекло, квалитет, клијавост, виталност, здравствено стање и погодност семенског материјала за производњу садница и оснивање огледа.

Поленска анализа обухвата сакупљање цветног материјала, дозревање и издвајање полена, микроскопску анализу поленових зрна, испитивање клијавости и енергије клијања, као и складиштење полена на ниским температурама. Ове методе користе се у планирању контролисаног опрашивања, хибридизације и процене репродуктивног потенцијала стабала.

Морфо-анатомска истраживања спроводе се на листовима, четинама, клијанцима, садницама и другим биљним органима. Анализирају се димензије, структура, број и положај анатомских елемената, као и особине значајне за идентификацију врста, варијетета, форми, хибрида и популационе варијабилности.

У расадничким и пољским огледима прати се развој клијанаца и садница, ефекат предсетвених третмана, исхране, супстрата, начина производње и мера неге. Оцењују се раст, виталност, морфолошки квалитет, развијеност кореновог система и погодност садног материјала за пошумљавање, обнову шума и хортикултурну примену.

Провенијенични тестови и тестови потомства користе се за процену адаптивности, продуктивности, стабилности и квалитета различитих провенијенција, линија и потомстава. Праћењем њиховог развоја у различитим станишним условима добијају се подаци неопходни за избор најперспективнијег репродуктивног материјала.

Хемотаксономске анализе заснивају се на испитивању секундарних метаболита, као што су терпени, n-алкани и флавоноиди. Ове анализе користе се за процену варијабилности, еколошке пластичности и таксономских односа, као допуна морфолошким, анатомским и генетичким истраживањима.

Фенолошка осматрања спроводе се кроз праћење кључних фенофаза током вегетационог периода. Подаци о листању, цветању, плодоношењу, опадању листа и дужини вегетације користе се за анализу адаптивности врста, утицаја климатских промена и репродуктивног потенцијала.

Добијени подаци обрађују се применом дескриптивне статистике, корелационих и регресионих анализа, као и других аналитичких поступака у зависности од циља истраживања. На основу резултата формулишу се препоруке за селекцију, очување генетичких ресурса, производњу семена и садница, оснивање огледа, контролу квалитета садног материјала и примену резултата у шумарској пракси.