Српски

+381 11 35 53 355

Летњи период: Опасност од шумских пожара — не палите ватру у шуми. Сазнајте више

Одељење за заштиту и унапређење животне средине

Развијамо мултидисциплинарна решења за заштиту природних ресурса, рекултивацију деградираних простора, развој зелене инфраструктуре и унапређење квалитета животне средине у условима савремених еколошких и климатских изазова.

Одељење за заштиту и унапређење животне средине развија мултидисциплинарни приступ савременим изазовима у области очувања природних ресурса, заштите простора и одрживог развоја. Његов рад повезује шумарство, екологију, заштиту природе и планирање простора кроз истраживања и стручна решења која имају за циљ унапређење квалитета животне средине и јачање отпорности екосистема. У фокусу рада налазе се питања очувања и унапређења природних и антропогено измењених простора, уз сагледавање еколошких, развојних и друштвених аспеката њиховог коришћења.

Истраживања Одељења обухватају широк спектар тема, међу којима се посебно издвајају заштита животне средине, урбано шумарство, биолошка рекултивација деградираних површина, биомаса и обновљиви извори енергије, фиторемедијација, уређење предела и утицаји климатских промена. Посебна пажња посвећена је развоју и примени решења која доприносе обнови деградираних простора, унапређењу еколошких функција вегетације, рационалном коришћењу природних ресурса и повећању квалитета простора за живот и рад. На тај начин Одељење доприноси не само заштити природе, већ и стварању здравијег, функционалнијег и дугорочно одрживог окружења.

Важан део рада Одељења односи се на примену научних резултата у конкретним пројектима, студијама, анализама и стручним подлогама. Кроз такав приступ повезују се теоријска знања и практична примена, што омогућава да истраживања непосредно допринесу решавању проблема у области заштите животне средине, ревитализације простора и одрживог управљања природним ресурсима. Одељење се посебно истиче у областима где је неопходно интегрисати еколошке, просторне и развојне приступе, како би се постигла равнотежа између очувања природних вредности и потреба савременог друштва.

У условима све израженијих климатских промена, притисака на природне ресурсе и промена начина коришћења простора, улога овог Одељења добија додатни значај. Његова истраживања и стручни рад доприносе разумевању процеса у животној средини, унапређењу метода заштите и развоју решења која подржавају одрживи развој, отпорност екосистема и бољи квалитет живота. Тиме Одељење представља важну везу између шумарства, заштите природе, екологије и савременог управљања простором.

Погледајте CV

др Биљана Николић, руководилац одељења

научни саветник

Област истраживања: Дрвенасте врсте, генетика, оплемењивање, морфологија, физиологија, етарска уља, воскови, биоактивност, хемотаксономијаГенетика, оплемењивање и биљна физиологија

smikitis2@gmail.com

Запослени на одељењу

др Љиљана Брашанац-Босанац, руководилац одељења

научни саветник

Просторно планирање, заштита животне средине, климатске промене, циркуларна биоекономија, одрживи развој

др Невена Чуле

виши научни сарадник

Фиторемедијација, рекултивација деградираних површина, урбано шумарство, агрошумарство, биоекономија и одрживо коришћење биолошких ресурса

др Сузана Митровић

виши научни сарадник

Пејзажна архитектура, хортикултура, урбана екологија, урбано шумарство, зелена инфраструктура, одрживи урбани развој, биолошка рекултивација деградираних простора

др Милијана Цвејић

научни сарадник

Заштита и унапређење животне средине

маст. Катарина Маринковић

истраживач приправник

Истраживања

Методолошки приступ

Одељење за заштиту и унапређење животне средине спроводи мултидисциплинарна научна, примењена и развојна истраживања усмерена на очување природних ресурса, обнову деградираних простора и унапређење квалитета животне средине.

Истраживања Одељења обухватају заштиту и унапређење стања животне средине, одрживи развој, биолошку рекултивацију деградираних површина, фиторемедијацију, урбано шумарство, уређење предела, просторно планирање, примену биомасе као обновљивог извора енергије и процену утицаја климатских промена на природне и антропогене екосистеме.

Посебан значај имају истраживања деградираних и еколошки осетљивих простора, укључујући површинске копове, одлагалишта, депоније пепела и шљаке, еродирана земљишта, приобалне зоне, урбане зелене површине и просторе изложене антропогеним притисцима. У оквиру ових истраживања анализирају се могућности санације, биолошке рекултивације, формирања заштитних појасева, обнове вегетације и дугорочне стабилизације земљишта.

Одељење развија и примењује решења заснована на коришћењу биљних врста у функцији заштите животне средине. Истраживања фиторемедијације, биотехнологије, расадничке производње и примене биомасе усмерена су на избор врста, технологије гајења, продуктивност, адаптивност и могућност примене биљног материјала у санацији простора, енергетској производњи и унапређењу еколошких функција предела.

У области урбаног шумарства и зелене инфраструктуре, Одељење проучава стање, функције и развој дрвећа, дрвореда, паркова и других зелених површина. Истраживања су усмерена на процену утицаја урбаних услова на вегетацију, очување биолошке и амбијенталне вредности зелених простора, као и на планирање мера за њихову заштиту, обнову и унапређење.

Значајан сегмент рада односи се на климатске промене и могућности њиховог ублажавања. Одељење истражује улогу шумских, урбаних и рекултивисаних екосистема у адаптацији на климатске промене, смањењу негативних утицаја екстремних услова, очувању земљишта, воде и биодиверзитета, као и унапређењу отпорности природних и измењених предела.

Резултати истраживања примењују се кроз израду студија, програма, пројеката, експертиза, стручних мишљења, елабората, едукацију и консалтинг. На тај начин Одељење повезује научно-истраживачки рад са практичним потребама заштите животне средине, просторног планирања, рекултивације, управљања природним ресурсима и одрживог развоја.

Методолошки приступ Одељења заснива се на повезивању теренских истраживања, лабораторијских анализа, просторног планирања, еколошке процене, пројектовања и праћења ефеката примењених мера. Такав приступ омогућава да се проблеми животне средине сагледају целовито — кроз стање простора, карактеристике земљишта, вегетације, воде, предела, антропогених утицаја и могућности санације.

Теренска истраживања обухватају преглед и опис стања простора, евидентирање деградационих процеса, процену стања вегетације, земљишта и предеоних структура, као и прикупљање података неопходних за планирање мера санације, рекултивације, озелењавања, фиторемедијације и уређења простора.

У истраживањима деградираних површина анализирају се узроци и степен деградације, стабилност терена, карактеристике супстрата, могућност развоја вегетације и избор одговарајућих биолошких, техничких и биотехничких мера. Посебна пажња посвећује се избору врста, припреми подлоге, технологији садње или сетве, нези засада и праћењу успешности рекултивације.

Лабораторијске и аналитичке методе користе се за процену квалитета земљишта, супстрата, биљног материјала и других параметара значајних за заштиту животне средине. Добијени резултати представљају основу за оцену погодности простора за рекултивацију, озелењавање, производњу биомасе, фиторемедијацију или друге мере унапређења.

У области урбаног шумарства и уређења предела примењују се методе процене стања зелених површина, анализе структуре вегетације, процене виталности стабала, вредновања еколошких и амбијенталних функција, као и планирања мера за очување, обнову и развој зелене инфраструктуре.

Просторне анализе и планерски приступ користе се за сагледавање односа природних, урбаних, индустријских и деградираних простора. У зависности од циља истраживања, примењују се тематско картирање, анализа намене простора, процена еколошких ограничења, вредновање природних ресурса и дефинисање приоритета за заштиту, санацију и унапређење простора.

У истраживањима климатских промена методолошки приступ обухвата анализу осетљивости екосистема, процену адаптивног потенцијала вегетације, избор мера за ублажавање негативних утицаја и дефинисање решења која доприносе већој отпорности простора на екстремне климатске услове.

Коначни резултати истраживања представљају се кроз научне радове, студије, програме, пројекте, експертизе, елаборате, препоруке и моделе примене у пракси. На тај начин Одељење обезбеђује научно засновану подршку заштити животне средине, рекултивацији деградираних простора, урбаном шумарству, просторном планирању и одрживом коришћењу природних ресурса.