Одељење за заштиту и унапређење животне средине
Развијамо мултидисциплинарна решења за заштиту природних ресурса, рекултивацију деградираних простора, развој зелене инфраструктуре и унапређење квалитета животне средине у условима савремених еколошких и климатских изазова.
Одељење за заштиту и унапређење животне средине развија мултидисциплинарни приступ савременим изазовима у области очувања природних ресурса, заштите простора и одрживог развоја. Његов рад повезује шумарство, екологију, заштиту природе и планирање простора кроз истраживања и стручна решења која имају за циљ унапређење квалитета животне средине и јачање отпорности екосистема. У фокусу рада налазе се питања очувања и унапређења природних и антропогено измењених простора, уз сагледавање еколошких, развојних и друштвених аспеката њиховог коришћења.
Истраживања Одељења обухватају широк спектар тема, међу којима се посебно издвајају заштита животне средине, урбано шумарство, биолошка рекултивација деградираних површина, биомаса и обновљиви извори енергије, фиторемедијација, уређење предела и утицаји климатских промена. Посебна пажња посвећена је развоју и примени решења која доприносе обнови деградираних простора, унапређењу еколошких функција вегетације, рационалном коришћењу природних ресурса и повећању квалитета простора за живот и рад. На тај начин Одељење доприноси не само заштити природе, већ и стварању здравијег, функционалнијег и дугорочно одрживог окружења.
Важан део рада Одељења односи се на примену научних резултата у конкретним пројектима, студијама, анализама и стручним подлогама. Кроз такав приступ повезују се теоријска знања и практична примена, што омогућава да истраживања непосредно допринесу решавању проблема у области заштите животне средине, ревитализације простора и одрживог управљања природним ресурсима. Одељење се посебно истиче у областима где је неопходно интегрисати еколошке, просторне и развојне приступе, како би се постигла равнотежа између очувања природних вредности и потреба савременог друштва.
У условима све израженијих климатских промена, притисака на природне ресурсе и промена начина коришћења простора, улога овог Одељења добија додатни значај. Његова истраживања и стручни рад доприносе разумевању процеса у животној средини, унапређењу метода заштите и развоју решења која подржавају одрживи развој, отпорност екосистема и бољи квалитет живота. Тиме Одељење представља важну везу између шумарства, заштите природе, екологије и савременог управљања простором.
др. Биљана Николић
научни саветник
Област истраживања: Дрвенасте врсте, генетика, оплемењивање, морфологија, физиологија, етарска уља, воскови, биоактивност, хемотаксономијаГенетика, оплемењивање и биљна физиологија
smikitis2@gmail.com
Запослени на одељењу
др. Љиљана Брашанац-Босанац
виши научни сарадник
Област истраживања: Просторно планирање, заштита животне средине, климатске промене, циркуларна биоекономија, одрживи развој
др. Невена Чуле
виши научни сарадник
Област истраживања: Фиторемедијација, рекултивација деградираних површина, урбано шумарство, агрошумарство, биоекономија и одрживо коришћење биолошких ресурса
др. Сузана Митровић
виши научни сарадник
Област истраживања: Пејзажна архитектура, хортикултура, урбана екологија, урбано шумарство, зелена инфраструктура, одрживи урбани развој, биолошка рекултивација деградираних простора
др. Милијана Цвејић
научни сарадник
Област истраживања:
маст. Катарина Маринковић
истраживач приправник
Област истраживања: Пејзажна архитектура, хортикултура, урбана екологија, зелена инфраструктура, дендрологија, биодиверзитет урбаних зелених површина
Истраживања
Методолошки приступ
Одељење за заштиту и унапређење животне средине спроводи мултидисциплинарна научна, примењена и развојна истраживања усмерена на очување природних ресурса, обнову деградираних простора и унапређење квалитета животне средине.
Истраживања Одељења обухватају заштиту и унапређење стања животне средине, одрживи развој, биолошку рекултивацију деградираних површина, фиторемедијацију, урбано шумарство, уређење предела, просторно планирање, примену биомасе као обновљивог извора енергије и процену утицаја климатских промена на природне и антропогене екосистеме.
Посебан значај имају истраживања деградираних и еколошки осетљивих простора, укључујући површинске копове, одлагалишта, депоније пепела и шљаке, еродирана земљишта, приобалне зоне, урбане зелене површине и просторе изложене антропогеним притисцима. У оквиру ових истраживања анализирају се могућности санације, биолошке рекултивације, формирања заштитних појасева, обнове вегетације и дугорочне стабилизације земљишта.
Одељење развија и примењује решења заснована на коришћењу биљних врста у функцији заштите животне средине. Истраживања фиторемедијације, биотехнологије, расадничке производње и примене биомасе усмерена су на избор врста, технологије гајења, продуктивност, адаптивност и могућност примене биљног материјала у санацији простора, енергетској производњи и унапређењу еколошких функција предела.
У области урбаног шумарства и зелене инфраструктуре, Одељење проучава стање, функције и развој дрвећа, дрвореда, паркова и других зелених површина. Истраживања су усмерена на процену утицаја урбаних услова на вегетацију, очување биолошке и амбијенталне вредности зелених простора, као и на планирање мера за њихову заштиту, обнову и унапређење.
Значајан сегмент рада односи се на климатске промене и могућности њиховог ублажавања. Одељење истражује улогу шумских, урбаних и рекултивисаних екосистема у адаптацији на климатске промене, смањењу негативних утицаја екстремних услова, очувању земљишта, воде и биодиверзитета, као и унапређењу отпорности природних и измењених предела.
Резултати истраживања примењују се кроз израду студија, програма, пројеката, експертиза, стручних мишљења, елабората, едукацију и консалтинг. На тај начин Одељење повезује научноистраживачки рад са практичним потребама заштите животне средине, просторног планирања, рекултивације, управљања природним ресурсима и одрживог развоја.
Методолошки приступ Одељења заснива се на повезивању теренских истраживања, лабораторијских анализа, просторног планирања, еколошке процене, пројектовања и праћења ефеката примењених мера. Такав приступ омогућава да се проблеми животне средине сагледају целовито — кроз стање простора, карактеристике земљишта, вегетације, воде, предела, антропогених утицаја и могућности санације.
Теренска истраживања обухватају преглед и опис стања простора, евидентирање деградационих процеса, процену стања вегетације, земљишта и предеоних структура, као и прикупљање података неопходних за планирање мера санације, рекултивације, озелењавања, фиторемедијације и уређења простора.
У истраживањима деградираних површина анализирају се узроци и степен деградације, стабилност терена, карактеристике супстрата, могућност развоја вегетације и избор одговарајућих биолошких, техничких и биотехничких мера. Посебна пажња посвећује се избору врста, припреми подлоге, технологији садње или сетве, нези засада и праћењу успешности рекултивације.
Лабораторијске и аналитичке методе користе се за процену квалитета земљишта, супстрата, биљног материјала и других параметара значајних за заштиту животне средине. Добијени резултати представљају основу за оцену погодности простора за рекултивацију, озелењавање, производњу биомасе, фиторемедијацију или друге мере унапређења.
У области урбаног шумарства и уређења предела примењују се методе процене стања зелених површина, анализе структуре вегетације, процене виталности стабала, вредновања еколошких и амбијенталних функција, као и планирања мера за очување, обнову и развој зелене инфраструктуре.
Просторне анализе и планерски приступ користе се за сагледавање односа природних, урбаних, индустријских и деградираних простора. У зависности од циља истраживања, примењују се тематско картирање, анализа намене простора, процена еколошких ограничења, вредновање природних ресурса и дефинисање приоритета за заштиту, санацију и унапређење простора.
У истраживањима климатских промена методолошки приступ обухвата анализу осетљивости екосистема, процену адаптивног потенцијала вегетације, избор мера за ублажавање негативних утицаја и дефинисање решења која доприносе већој отпорности простора на екстремне климатске услове.
Коначни резултати истраживања представљају се кроз научне радове, студије, програме, пројекте, експертизе, елаборате, препоруке и моделе примене у пракси. На тај начин Одељење обезбеђује научно засновану подршку заштити животне средине, рекултивацији деградираних простора, урбаном шумарству, просторном планирању и одрживом коришћењу природних ресурса.