Одељење за заштиту шума

Одељење за заштиту шума спроводи научна, примењена и стручна истраживања усмерена на очување здравља шумских екосистема, дијагностику штетних организама и развој мера за спречавање и ублажавање штета у шумама, парковима, расадницима и објектима за производњу шумског и хортикултурног садног материјала.

Истраживачки рад Одељења обухвата праћење, дијагностику и прогнозу појаве економски значајних и карантинских штетних организама, укључујући инсектске врсте, фитопатогене гљиве, бактерије и друге биотичке узрочнике оштећења шумског биља. Посебна пажња посвећена је раном откривању, утврђивању интензитета појаве, процени ризика од ширења и дефинисању мера заштите у природним и вештачки подигнутим састојинама лишћарских и четинарских врста.

У оквиру послова од јавног интереса, Одељење прати здравствено стање шумског биља на територији Републике Србије, без територије Аутономне Покрајине Војводине. Овај рад обухвата прикупљање биолошких и других података, извештавање о присуству и ширењу штетних организама, прогнозу развоја њихових популација, утврђивање оптималних рокова за сузбијање, као и припрему научне основе за превентивне мере и програме заштите здравља шумског биља.

Значајан сегмент рада Одељења чине лабораторијска испитивања службених и стручних узорака шумског биља, биљних производа и прописаних објеката. На основу теренских прегледа и лабораторијских анализа утврђују се присуство, врста и интензитет штетног организма, као и његов значај за здравствено стање стабала, састојина, расадничке производње или зелених површина.

Одељење спроводи здравствене прегледе објеката за производњу шумског и хортикултурног семена и садног материјала. Ова контрола има посебан значај за спречавање уношења и ширења штетних организама путем семена, садница и другог репродуктивног материјала, као и за обезбеђивање здравствено исправног садног материјала за пошумљавање, озелењавање и хортикултурну производњу.

У области примењених истраживања, Одељење испитује биолошку ефикасност средстава и метода за сузбијање штетних шумских организама. Посебно се истражују могућности примене биолошких препарата, корисних гљива и бактерија, као и интегрисаних приступа који комбинују биолошке, хемијске, механичке, санитарне и превентивне мере. Ова истраживања имају важну улогу у развоју еколошки прихватљивијих система заштите шума.

Одељење се бави и проучавањем појаве и узрока сушења шума у природним и вештачки подигнутим састојинама. Истраживања обухватају анализу фитопатолошких и ентомолошких промена на стаблима, утврђивање примарних и секундарних узрочника оштећења, процену утицаја биотичких и абиотичких фактора, као и предлагање мера санације и смањења ризика од даљег пропадања састојина.

Посебан део делатности односи се на израду експертиза, студија и елабората о здравственом стању појединачних стабала, дрвореда, паркова и шума. Ове анализе обухватају процену присуства штетних организама, виталности стабала, оштећења, ризика од ломова и потребе за применом мера неге, санације, санитарне сече или других мера управљања.

Одељење учествује у биомониторингу стања круна и праћењу болести и штеточина у оквиру међународног програма ICP Forests. Ова истраживања обухватају процену дефолијације, деколоризације, оштећења и присуства узрочника болести и штеточина на био-индикацијским тачкама и сталним огледним површинама. Посебна пажња посвећена је и праћењу утицаја приземног озона на шумске врсте дрвећа.

Савремени истраживачки оквир Одељења заснива се на концепту интегрисане заштите шума, у којем се дијагностика, мониторинг, процена ризика, прогнозирање и примена мера заштите повезују у јединствен систем очувања здравља шумских екосистема. Такав приступ омогућава благовремено реаговање на појаву штетних организама, смањење еколошких и економских штета и унапређење отпорности шума на биотичке и абиотичке стресне факторе.

Методолошки приступ Одељења за заштиту шума заснива се на интеграцији теренских прегледа, лабораторијске дијагностике, дугорочног мониторинга, биолошких испитивања, просторне анализе и стручне интерпретације добијених резултата. Овакав приступ омогућава поуздану процену здравственог стања шумског биља и дефинисање мера заштите заснованих на научним доказима и практичним потребама шумарства.

Теренска истраживања обухватају визуелне прегледе стабала, састојина, расадника, семенских објеката, паркова и других зелених површина. Током прегледа евидентирају се симптоми оштећења, знаци присуства штетних организама, интензитет напада, просторна распрострањеност појаве, стање круне, дебла, грана, листова, четина, коре и кореновог система. Прикупљени подаци представљају основу за процену здравственог стања и избор даљих дијагностичких поступака.

Узорковање се спроводи у складу са циљем истраживања и природом уочених симптома. За анализу се прикупљају делови стабала, гране, листови, четине, кора, дрво, плодоносна тела гљива, инсекти у различитим развојним стадијумима, земљиште, садни материјал и други релевантни узорци. Посебна пажња посвећује се правилном обележавању узорака, евидентирању места и услова прикупљања, као и очувању материјала до лабораторијске анализе.

Лабораторијска дијагностика обухвата припрему и анализу узорака применом ентомолошких, фитопатолошких, миколошких и микроскопских метода. У зависности од врсте материјала и циља испитивања, врши се изолација и идентификација патогена, детерминација инсеката и других штетних организама, анализа симптома и знакова обољења, као и процена интензитета и значаја утврђене појаве.

У истраживањима биолошке ефикасности средстава и метода заштите примењују се лабораторијски, полуконтролисани и теренски огледи. Испитује се ефикасност биолошких и хемијских препарата, могућност њихове примене у различитим условима, утицај на циљне организме, као и потенцијална улога биолошких агенаса у смањењу бројности штеточина и развоја патогена. Посебан значај имају испитивања ентомопатогених гљива, бактерија и других биолошких агенаса као елемената еколошки прихватљиве заштите шума.

Прогноза појаве и ширења штетних организама заснива се на редовном праћењу њихове бројности, развојних стадијума, фенологије биљака домаћина, климатских услова, просторне распрострањености и претходне динамике популација. На основу ових података утврђују се ризик од појаве штета, могући правци ширења и оптимални рокови за примену мера заштите.

Мониторинг здравственог стања шума спроводи се кроз систематско праћење стања круна, дефолијације, деколоризације, механичких оштећења, присуства болести и штеточина, као и других показатеља виталности шумског дрвећа. У оквиру међународног мониторинга шума примењују се стандардизовани поступци који омогућавају упоредивост података у времену и простору, као и процену утицаја загађења ваздуха, климатских промена и других стресних фактора на шумске екосистеме.

У изради експертиза и елабората примењује се комбиновани приступ који обухвата теренски преглед, дијагностику узрочника оштећења, процену виталности и стабилности стабала, анализу ризика и препоруку одговарајућих мера. У зависности од резултата прегледа, мере могу обухватати негу стабала, уклањање сувих и небезбедних делова, санитарну сечу, праћење стања, третмане заштите или друге облике санације.

За потребе анализе просторне распрострањености појава и планирања мера заштите користе се картографски прикази, просторне базе података, теренска евиденција и, када је применљиво, ГИС алати. Ови поступци омогућавају боље сагледавање жаришта, праћење ширења штетних организама и приоритизацију мера у складу са степеном ризика и значајем угрожених шумских ресурса.

Коначни резултати истраживања представљају се кроз извештаје, стручна мишљења, експертизе, елаборате, научне радове и препоруке за праксу. На тај начин Одељење за заштиту шума повезује научну дијагностику, мониторинг и стручну примену у јединствен систем подршке очувању здравља шума и зелене инфраструктуре.