Одељење за уређење простора, ГИС и шумарску политику
Повезујемо просторне податке, ГИС технологије, мониторинг и анализу јавних политика у циљу квалитетнијег планирања, управљања и заштите шума, заштићених подручја и природних ресурса.
Одељење за уређење простора, ГИС и шумарску политику представља важну везу између научних истраживања, просторног планирања и савременог управљања шумским и природним ресурсима. Његов рад обухвата примену географског информационог система, прикупљање, обраду, анализу и интерпретацију просторних података, као и израду стручних основа за планирање коришћења простора и унапређење управљачких процеса у шумарству. Посебан значај Одељења огледа се у претварању просторних и статистичких података у поуздану основу за доношење стручних, развојних и стратешких одлука.
У фокусу рада Одељења налазе се просторне анализе шумских ресурса, развој и унапређење база података, мониторинг промена у простору, израда планске и картографске документације, као и примена дигиталних технологија у сагледавању стања и трендова у шумарству. Коришћењем ГИС алата и савремених метода анализе могуће је прецизније сагледати распоред, структуру и промене шумских екосистема, као и услове који утичу на њихово коришћење, заштиту и развој. На тај начин Одељење доприноси ефикаснијем планирању, бољој организацији података и рационалнијем управљању простором.
Поред техничко-аналитичког аспекта, важан сегмент рада Одељења односи се на истраживања из области шумарске политике, институционалног развоја и управљања природним ресурсима. У том оквиру проучавају се стратешки, нормативни и организациони услови који утичу на функционисање шумарског сектора, као и могућности његовог унапређења у складу са савременим друштвеним, еколошким и развојним захтевима. Овакав приступ омогућава да се питања простора, података и управљања сагледавају целовито, уз повезивање научне анализе и јавних политика.
У условима дигитализације, све веће доступности просторних информација и растуће потребе за одлучивањем заснованим на подацима, улога овог Одељења постаје посебно значајна. Његов рад доприноси развоју савремених алата за праћење, планирање и управљање, као и стратешком промишљању будућности шумарства у односу на коришћење простора, заштиту природних ресурса и институционални развој сектора. Тиме Одељење заузима важно место у модернизацији шумарства и примени дигиталних приступа у науци и пракси.
Без квалитетних података и јасних политика нема ефикасног управљања шумама, простором ни природним ресурсима.
др. Биљана Николић
научни саветник
Област истраживања: Дрвенасте врсте, генетика, оплемењивање, морфологија, физиологија, етарска уља, воскови, биоактивност, хемотаксономијаГенетика, оплемењивање и биљна физиологија
smikitis2@gmail.com
Запослени на одељењу
др. Горан Чешљар
виши научни сарадник
Област истраживања: Мониторинг шумских екосистема, интегрална заштита шума, абиотички утицаји на шуме
др. Илија Ђорђевић
виши научни сарадник
Област истраживања:
др Ивана Живановић
научни сарадник
Област истраживања: Квалитет и својства дрвета, акустична томографија, процена ризика стабала
маст. Бојан Конатар
истраживач приправник
Област истраживања: Мониторинг шумских екосистема, интегрална заштита шума, абиотички утицаји на шуме
дипл. инж. Ивана Рачић
стручни сарадник
Област истраживања:
Истраживања
Методолошки приступ
Одељење за уређење простора, ГИС и шумарску политику спроводи научна, примењена и стручна истраживања усмерена на просторну анализу природних ресурса, мониторинг шумских екосистема, управљање заштићеним подручјима и развој стручних основа за доношење одлука у шумарству и заштити животне средине.
Истраживања Одељења обухватају праћење стања и виталности шума, анализу утицаја природних и антропогених фактора на шумске екосистеме, примену ГИС технологија у управљању просторним подацима, као и израду просторних, еколошких и управљачких анализа за потребе заштите и унапређења природних ресурса.
Посебан значај има мониторинг шумских екосистема у оквиру националних и међународних програма праћења стања шума. Ова истраживања омогућавају процену виталности стабала и састојина, праћење дефолијације и деколоризације, анализу промена у шумским екосистемима и боље разумевање утицаја загађења ваздуха, климатских промена, биотичких и абиотичких фактора стреса.
У области ГИС-а и просторног планирања, Одељење се бави прикупљањем, обрадом, анализом и приказом просторних података о шумама, земљишту, водама, вегетацији, ерозионим процесима, заштићеним подручјима и другим компонентама предела. ГИС се примењује као подршка мониторингу, изради тематских карата, анализи просторних односа, дефинисању приоритета заштите и планирању мера управљања.
Истраживања у области управљања природним ресурсима и заштићеним подручјима усмерена су на анализу стања, капацитета управљања, развојних ограничења и могућности унапређења система заштите. Посебна пажња посвећује се повезивању еколошких, просторних, економских и друштвених аспеката управљања, као основи за одрживо коришћење и очување природних вредности.
Одељење се бави и истраживањима у области шумарске политике, са фокусом на анализу институционалних, управљачких и развојних процеса у шумарству и заштити природе. Ова истраживања доприносе разумевању односа између шумарства, других сектора, корисника простора и заинтересованих страна, као и унапређењу политика и модела управљања шумским ресурсима.
У области заштите земљишних и водних ресурса, истраживања су усмерена на анализу деградационих процеса, управљање сливовима, смањење ризика од поплава, заштиту акумулација од засипања наносом, противерозионо уређење сливова и мере за смањење транспорта наноса и загађивања земљишта, вода и животне средине.
Резултати рада Одељења примењују се кроз студије, програме, пројекте, просторне анализе, тематске карте, стручна мишљења, елаборате, научне радове и препоруке за праксу. На тај начин Одељење повезује мониторинг, просторне технологије, управљање природним ресурсима и шумарску политику у јединствену подршку одрживом управљању шумама и природним просторима.
Методолошки приступ Одељења заснива се на интеграцији теренских истраживања, систематског мониторинга, ГИС анализа, просторног моделирања, анализе управљачких процеса и интерпретације података у функцији планирања и доношења одлука.
У мониторингу шумских екосистема примењују се стандардизоване методе праћења стања шума, укључујући процену дефолијације, деколоризације, стања круна, оштећења стабала, прираста, приземне вегетације, стања земљишта, фолијарних параметара, атмосферске депозиције, метеоролошких услова и других показатеља виталности шумских екосистема.
ГИС методологија обухвата прикупљање, геореференцирање, обраду, анализу и архивирање просторних података. Просторне базе података користе се за приказ и анализу шумских ресурса, биоиндикацијских тачака, заштићених подручја, сливова, земљишта, вода, вегетације и других просторних компоненти значајних за управљање природним ресурсима.
У анализи просторних и еколошких релација примењује се поступак повезивања тематских карата и података о компонентама простора, као што су рељеф, земљиште, вода, вегетација, начин коришћења земљишта и степен угрожености. Овај приступ омогућава дефинисање приоритета заштите, процену потенцијала простора и планирање мера унапређења предела и шумских комплекса.
Истраживања заштите земљишних и водних ресурса заснивају се на прикупљању техничке документације, картографског материјала и теренских података, анализи ерозионих процеса, обради података и изради карата ерозије. За процену продукције наноса и интензитета ерозионих процеса примењују се признати инжењерски и шумарски методолошки поступци.
У области шумарске политике примењују се анализе докумената, студије случаја, пилот-истраживања, интервјуи, компаративне анализе, статистичка обрада и синтеза података. Овај приступ омогућава сагледавање управљачких капацитета, институционалних односа, развојних ограничења и могућности унапређења система управљања шумама и заштићеним природним добрима.
Коначни резултати истраживања представљају се кроз научне и стручне публикације, елаборате, просторне базе података, тематске карте, програме заштите, стратешке препоруке и моделе управљања. На тај начин методолошки приступ Одељења обезбеђује повезивање научних података, просторних анализа и практичних решења у области шумарства, заштите природе и управљања простором.