Одељење за заштиту од ерозије
Развијамо научна и инжењерска решења за заштиту земљишта и вода, уређење бујичних сливова, смањење ризика од бујичних поплава и санацију деградираних простора, доприносећи већој безбедности људи, инфраструктуре и природних система.
Одељење за заштиту од ерозије бави се истраживањима, пројектовањем и развојем стручних решења усмерених на заштиту земљишта, очување стабилности терена и уређење водних сливова угрожених деградационим процесима. У фокусу рада налазе се анализа узрока и интензитета ерозије, процена угрожености терена, праћење динамике ерозионих и бујичних процеса, као и планирање и пројектовање антиерозионих мера у циљу заштите простора и природних ресурса. Посебан значај Одељења огледа се у повезивању научних истраживања са инжењерском праксом, kako bi se на основу поузданих података развила ефикасна и дугорочно одржива решења.
Рад Одељења обухвата проучавање процеса спирања, односења и акумулације земљишног материјала, деградације површинског слоја земљишта, дестабилизације падина и појаве бујичних токова, који могу имати озбиљне последице по природне екосистеме, инфраструктуру, пољопривредне и шумске површине, као и насељена подручја. У том оквиру посебно место имају анализа теренских услова, карактеристика земљишта, рељефа, вегетационог покривача и режима вода, јер управо међусобно деловање ових чинилаца одређује степен ерозионе угрожености и избор одговарајућих мера заштите.
Важан сегмент рада Одељења односи се на планирање и пројектовање антиерозионих и биотехничких мера, уређење бујица и сливова, стабилизацију деградираних терена и унапређење заштитне функције вегетације. Кроз такав приступ обезбеђује се не само смањење интензитета ерозионих процеса, већ и дугорочно очување земљишних и водних ресурса, унапређење функционалности простора и смањење ризика од штета изазваних бујичним појавама и нестабилношћу терена. Одељење на тај начин даје важан допринос одрживом управљању простором и заштити подручја осетљивих на деградацију.
У условима климатских промена, све израженијих падавинских екстрема, промена у начину коришћења земљишта и повећаног притиска на природне ресурсе, значај овог Одељења додатно расте. Његова истраживања и стручни рад доприносе развоју савремених метода процене угрожености, унапређењу система заштите и обликовању мера које истовремено штите земљиште, воду, инфраструктуру и еколошку стабилност простора. Зато Одељење за заштиту од ерозије представља једну од посебно важних области рада Института, са великим искуством и изузетним значајем за очување природних ресурса и безбедан развој простора.
Заштита од ерозије значи очување земљишта, воде, инфраструктуре и дугорочне стабилности простора.
др Биљана Николић, руководилац одељења
научни саветник
Област истраживања: Дрвенасте врсте, генетика, оплемењивање, морфологија, физиологија, етарска уља, воскови, биоактивност, хемотаксономијаГенетика, оплемењивање и биљна физиологија
smikitis2@gmail.com
Запослени на одељењу
Истраживања
Методолошки приступ
Одељење за заштиту од ерозије бави се научним, примењеним и инжењерским истраживањима у области заштите земљишних и водних ресурса, уређења бујичних сливова, процене ризика од бујичних поплава и санације деградираних земљишта.
Истраживачка традиција у овој области у Институту за шумарство развијана је од 1972. године, када је деловала Научноистраживачка јединица „Ерозија и мелиорације земљишта”, а затим, од 1995. до 1999. године, организациона целина под називом „Заштита земљишта од ерозије и уређење бујица”. Одељење је поново основано 2018. године, настављајући вишедеценијски континуитет истраживања ерозионих процеса, уређења сливова и примене противерозионих мера.
Рад Одељења усмерен је на проучавање ерозије земљишта, транспорта и таложења наноса, бујичних водотокова, деградираних сливова и простора изложених интензивним природним и антропогеним притисцима. Посебан значај има процена ризика од бујичних поплава, које у Србији и региону представљају један од најзначајнијих природних ризика, са израженим друштвеним, еколошким и економским последицама.
Научно-истраживачки рад Одељења обухвата уређење и управљање сливовима применом биолошких, биотехничких и техничких мера. Ове активности усмерене су на смањење ерозије, стабилизацију корита и падина, заштиту земљишта и вода, смањење транспорта наноса, очување инфраструктуре и унапређење еколошке стабилности сливних подручја.
Значајан део истраживања односи се на примену ГИС-а, даљинске детекције и просторног моделирања у анализи ерозионих процеса. Ове методе користе се за детекцију, класификацију и квантификацију ерозије, израду карата ерозије, анализу промена у простору, процену угрожености сливова и праћење ефеката примењених противерозионих мера.
Одељење примењује и савремене технологије прикупљања просторних података, укључујући беспилотне системе, фотограметрију, 3D моделе терена, мултиспектралне и хиперспектралне сателитске снимке, као и радарске податке. Ови подаци омогућавају прецизније сагледавање морфологије терена, стања вегетационог покривача, интензитета ерозионих процеса и промена у сливовима различитих просторних размера.
Истраживања обухватају и мелиорацију деградираних земљишта, биолошку рекултивацију одлагалишта, санацију еродираних површина, израду решења за мале акумулације и акумулације за заштиту шума од пожара, као и планирање хитних мера за заштиту путне и друге инфраструктуре угрожене бујичним процесима.
Резултати рада Одељења примењују се кроз научне радове, студије, елаборате, идејна решења, главне и извођачке пројекте, програме хитних радова, карте ерозије, анализе ризика и препоруке за уређење сливова. На тај начин Одељење повезује научна истраживања, инжењерску праксу и савремене просторне технологије у функцији заштите земљишта, вода, инфраструктуре и животне средине.
Методолошки приступ Одељења за заштиту од ерозије заснива се на интеграцији теренских истраживања, инжењерских анализа, хидролошко-хидрауличких прорачуна, ГИС-а, даљинске детекције, фотограметрије и просторног моделирања.
Теренска истраживања обухватају преглед сливова, бујичних водотокова, еродираних падина, деградираних земљишта и угрожене инфраструктуре. Прикупљају се подаци о стању корита, обала, падина, вегетационог покривача, земљишта, наноса, постојећих објеката и процеса који утичу на настанак и интензитет ерозије и бујичних поплава.
За анализу ерозионих процеса користе се картографски, геолошки, педолошки, хидролошки, климатски, топографски и просторни подаци. Њиховом обрадом у ГИС окружењу израђују се карте ерозије, модели угрожености, анализе сливова, процене транспорта наноса и просторне основе за планирање противерозионих мера.
Беспилотни системи и фотограметријске методе користе се за прикупљање података високе просторне резолуције, израду дигиталних модела терена, ортомозаика, 3D модела и прецизно праћење промена у простору. Сателитски снимци, укључујући мултиспектралне, хиперспектралне и радарске податке, примењују се за анализу ерозионих процеса на већим површинама и праћење промена у вегетационом и земљишном покривачу.
Процена ризика од бујичних поплава спроводи се анализом морфометријских карактеристика сливова, хидролошких услова, интензитета падавина, стања земљишта и вегетације, транспорта наноса, пропусне моћи корита и угрожености насеља, саобраћајница, водопривредних објеката и друге инфраструктуре.
У планирању мера заштите примењује се комбиновани приступ који обухвата биолошке, биотехничке и техничке радове. Биолошке мере укључују пошумљавање, затрављивање и обнову вегетације; биотехничке мере повезују вегетационе и конструктивне елементе стабилизације; док техничке мере обухватају регулационе и заштитне објекте у коритима бујичних водотокова и на еродираним падинама.
Ефикасност предложених и изведених мера процењује се кроз праћење стања терена, стабилности корита и падина, развоја вегетације, смањења ерозије, транспорта наноса и ризика по инфраструктуру и становништво. Такав приступ омогућава проверу резултата и прилагођавање мера конкретним условима сливног подручја.
Коначни резултати истраживања и анализа представљају се кроз научне и стручне публикације, карте, моделе, студије, пројектну документацију, елаборате и препоруке за праксу. На тај начин методолошки приступ Одељења обезбеђује поуздану основу за уређење бујичних сливова, заштиту земљишта и вода, смањење ризика од бујичних поплава и санацију деградираних простора.