Српски

+381 11 35 53 355

Летњи период: Опасност од шумских пожара — не палите ватру у шуми. Сазнајте више

Одељење за заштиту од ерозије

Развијамо научна и инжењерска решења за заштиту земљишта и вода, уређење бујичних сливова, смањење ризика од бујичних поплава и санацију деградираних простора, доприносећи већој безбедности људи, инфраструктуре и природних система.

Одељење за заштиту од ерозије бави се истраживањима, пројектовањем и развојем стручних решења усмерених на заштиту земљишта, очување стабилности терена и уређење водних сливова угрожених деградационим процесима. У фокусу рада налазе се анализа узрока и интензитета ерозије, процена угрожености терена, праћење динамике ерозионих и бујичних процеса, као и планирање и пројектовање антиерозионих мера у циљу заштите простора и природних ресурса. Посебан значај Одељења огледа се у повезивању научних истраживања са инжењерском праксом, kako bi se на основу поузданих података развила ефикасна и дугорочно одржива решења.

Рад Одељења обухвата проучавање процеса спирања, односења и акумулације земљишног материјала, деградације површинског слоја земљишта, дестабилизације падина и појаве бујичних токова, који могу имати озбиљне последице по природне екосистеме, инфраструктуру, пољопривредне и шумске површине, као и насељена подручја. У том оквиру посебно место имају анализа теренских услова, карактеристика земљишта, рељефа, вегетационог покривача и режима вода, јер управо међусобно деловање ових чинилаца одређује степен ерозионе угрожености и избор одговарајућих мера заштите.

Важан сегмент рада Одељења односи се на планирање и пројектовање антиерозионих и биотехничких мера, уређење бујица и сливова, стабилизацију деградираних терена и унапређење заштитне функције вегетације. Кроз такав приступ обезбеђује се не само смањење интензитета ерозионих процеса, већ и дугорочно очување земљишних и водних ресурса, унапређење функционалности простора и смањење ризика од штета изазваних бујичним појавама и нестабилношћу терена. Одељење на тај начин даје важан допринос одрживом управљању простором и заштити подручја осетљивих на деградацију.

У условима климатских промена, све израженијих падавинских екстрема, промена у начину коришћења земљишта и повећаног притиска на природне ресурсе, значај овог Одељења додатно расте. Његова истраживања и стручни рад доприносе развоју савремених метода процене угрожености, унапређењу система заштите и обликовању мера које истовремено штите земљиште, воду, инфраструктуру и еколошку стабилност простора. Зато Одељење за заштиту од ерозије представља једну од посебно важних области рада Института, са великим искуством и изузетним значајем за очување природних ресурса и безбедан развој простора.


Заштита од ерозије значи очување земљишта, воде, инфраструктуре и дугорочне стабилности простора.

Погледајте CV

др Биљана Николић, руководилац одељења

научни саветник

Област истраживања: Дрвенасте врсте, генетика, оплемењивање, морфологија, физиологија, етарска уља, воскови, биоактивност, хемотаксономијаГенетика, оплемењивање и биљна физиологија

smikitis2@gmail.com

Запослени на одељењу

др. Соња Брауновић руководилац одељења

виши научни сарадник

Заштита земљишта од ерозије, уређење бујичних сливова, заштита водних ресурса од наноса

маст. Наталија Момировић

виши стручни сарадник

Бујичне поплаве, ерозија земљишта, ГИС, даљинска детекција, вишекритеријумско одлучивање

дипл.инж. Ненад Шурјанац

истраживач сарадник

Ерозија, заштита земљишта, ГИС и даљинска детекција

маст. Јована Цветковић

виши стручни сарадник

Ерозија и конзервација земљишта и вода, експериментална и лабораторијска испитивања

Истраживања

Методолошки приступ

Одељење за заштиту од ерозије бави се научним, примењеним и инжењерским истраживањима у области заштите земљишних и водних ресурса, уређења бујичних сливова, процене ризика од бујичних поплава и санације деградираних земљишта.

Истраживачка традиција у овој области у Институту за шумарство развијана је од 1972. године, када је деловала Научноистраживачка јединица „Ерозија и мелиорације земљишта”, а затим, од 1995. до 1999. године, организациона целина под називом „Заштита земљишта од ерозије и уређење бујица”. Одељење је поново основано 2018. године, настављајући вишедеценијски континуитет истраживања ерозионих процеса, уређења сливова и примене противерозионих мера.

Рад Одељења усмерен је на проучавање ерозије земљишта, транспорта и таложења наноса, бујичних водотокова, деградираних сливова и простора изложених интензивним природним и антропогеним притисцима. Посебан значај има процена ризика од бујичних поплава, које у Србији и региону представљају један од најзначајнијих природних ризика, са израженим друштвеним, еколошким и економским последицама.

Научно-истраживачки рад Одељења обухвата уређење и управљање сливовима применом биолошких, биотехничких и техничких мера. Ове активности усмерене су на смањење ерозије, стабилизацију корита и падина, заштиту земљишта и вода, смањење транспорта наноса, очување инфраструктуре и унапређење еколошке стабилности сливних подручја.

Значајан део истраживања односи се на примену ГИС-а, даљинске детекције и просторног моделирања у анализи ерозионих процеса. Ове методе користе се за детекцију, класификацију и квантификацију ерозије, израду карата ерозије, анализу промена у простору, процену угрожености сливова и праћење ефеката примењених противерозионих мера.

Одељење примењује и савремене технологије прикупљања просторних података, укључујући беспилотне системе, фотограметрију, 3D моделе терена, мултиспектралне и хиперспектралне сателитске снимке, као и радарске податке. Ови подаци омогућавају прецизније сагледавање морфологије терена, стања вегетационог покривача, интензитета ерозионих процеса и промена у сливовима различитих просторних размера.

Истраживања обухватају и мелиорацију деградираних земљишта, биолошку рекултивацију одлагалишта, санацију еродираних површина, израду решења за мале акумулације и акумулације за заштиту шума од пожара, као и планирање хитних мера за заштиту путне и друге инфраструктуре угрожене бујичним процесима.

Резултати рада Одељења примењују се кроз научне радове, студије, елаборате, идејна решења, главне и извођачке пројекте, програме хитних радова, карте ерозије, анализе ризика и препоруке за уређење сливова. На тај начин Одељење повезује научна истраживања, инжењерску праксу и савремене просторне технологије у функцији заштите земљишта, вода, инфраструктуре и животне средине.

Методолошки приступ Одељења за заштиту од ерозије заснива се на интеграцији теренских истраживања, инжењерских анализа, хидролошко-хидрауличких прорачуна, ГИС-а, даљинске детекције, фотограметрије и просторног моделирања.

Теренска истраживања обухватају преглед сливова, бујичних водотокова, еродираних падина, деградираних земљишта и угрожене инфраструктуре. Прикупљају се подаци о стању корита, обала, падина, вегетационог покривача, земљишта, наноса, постојећих објеката и процеса који утичу на настанак и интензитет ерозије и бујичних поплава.

За анализу ерозионих процеса користе се картографски, геолошки, педолошки, хидролошки, климатски, топографски и просторни подаци. Њиховом обрадом у ГИС окружењу израђују се карте ерозије, модели угрожености, анализе сливова, процене транспорта наноса и просторне основе за планирање противерозионих мера.

Беспилотни системи и фотограметријске методе користе се за прикупљање података високе просторне резолуције, израду дигиталних модела терена, ортомозаика, 3D модела и прецизно праћење промена у простору. Сателитски снимци, укључујући мултиспектралне, хиперспектралне и радарске податке, примењују се за анализу ерозионих процеса на већим површинама и праћење промена у вегетационом и земљишном покривачу.

Процена ризика од бујичних поплава спроводи се анализом морфометријских карактеристика сливова, хидролошких услова, интензитета падавина, стања земљишта и вегетације, транспорта наноса, пропусне моћи корита и угрожености насеља, саобраћајница, водопривредних објеката и друге инфраструктуре.

У планирању мера заштите примењује се комбиновани приступ који обухвата биолошке, биотехничке и техничке радове. Биолошке мере укључују пошумљавање, затрављивање и обнову вегетације; биотехничке мере повезују вегетационе и конструктивне елементе стабилизације; док техничке мере обухватају регулационе и заштитне објекте у коритима бујичних водотокова и на еродираним падинама.

Ефикасност предложених и изведених мера процењује се кроз праћење стања терена, стабилности корита и падина, развоја вегетације, смањења ерозије, транспорта наноса и ризика по инфраструктуру и становништво. Такав приступ омогућава проверу резултата и прилагођавање мера конкретним условима сливног подручја.

Коначни резултати истраживања и анализа представљају се кроз научне и стручне публикације, карте, моделе, студије, пројектну документацију, елаборате и препоруке за праксу. На тај начин методолошки приступ Одељења обезбеђује поуздану основу за уређење бујичних сливова, заштиту земљишта и вода, смањење ризика од бујичних поплава и санацију деградираних простора.