Одељење за подизање, гајење и екологију шума
Проучавамо како да шуме подижемо, обнављамо и негујемо у складу са станишним условима, природним процесима и савременим изазовима као што су деградација простора и климатске промене.
Одељење за подизање, гајење и екологију шума развија научну основу за одрживо управљање шумским екосистемима кроз истраживања подизања нових шума, природног и вештачког обнављања, неге састојина и мелиорације деградираних површина. Посебан значај у раду одељења имају проучавање станишних услова, анализа земљишта, еколошка и фитоценолошка истраживања, као и сагледавање односа између шумске вегетације и средине у којој се развија. Такав приступ омогућава правилно планирање узгојних мера и избор одговарајућих поступака у складу са природним потенцијалом станишта и развојним циљевима шума.
Истраживања одељења усмерена су на унапређење структуре, стабилности, производности и виталности шумских састојина, како у природним, тако и у вештачки подигнутим шумама. У том оквиру проучавају се процеси обнове и развоја састојина, могућности успешног пошумљавања различитих типова земљишта, мелиорација изданачких и деградираних шума, као и примена одговарајућих узгојних мера у циљу превођења састојина у повољнији и стабилнији узгојни облик. Посебна пажња посвећена је очувању и унапређењу еколошких функција шума, уз истовремено сагледавање њиховог производног и заштитног значаја.
Савремени рад одељења обухвата и истраживања утицаја деградације простора, промена станишних услова и климатских промена на развој и опстанак шумских екосистема. На основу тих сазнања развијају се стручна и научна решења за подизање отпорнијих, стабилнијих и дугорочно одрживих шума, способних да одговоре на савремене еколошке и друштвене изазове. Циљ одељења је да кроз повезивање екологије, узгоја шума и практичне примене научних резултата допринесе очувању и унапређењу шумских ресурса, биодиверзитета и укупне улоге шума у простору.
Добро планирано гајење шума значи здравије састојине, бољу отпорност на промене и већу дугорочну вредност шумских ресурса.
др Биљана Николић, руководилац одељења
научни саветник
Област истраживања: Дрвенасте врсте, генетика, оплемењивање, морфологија, физиологија, етарска уља, воскови, биоактивност, хемотаксономијаГенетика, оплемењивање и биљна физиологија
smikitis2@gmail.com
Запослени на одељењу
Истраживања
Методолошки приступ
Одељење за подизање, гајење и екологију шума спроводи основна, примењена и развојна истраживања усмерена на очување, обнову и унапређење шумских екосистема. Делатност Одељења обухвата широк спектар научних и стручних питања из области пошумљавања, природног обнављања шума, неге и мелиорације састојина, екологије шума, фитоценологије, педологије, рекултивације деградираних земљишта и прилагођавања шумских екосистема климатским променама.
Посебан значај имају истраживања у области подизања нових шума и обнове деградираних простора. Она обухватају проучавање припреме земљишта за пошумљавање, избор одговарајућих врста дрвећа и садног материјала, технике сетве и садње, пријем и развој шумских култура, као и биолошку рекултивацију деградираних земљишта. Истраживања су усмерена на развој решења која доприносе стабилности новооснованих шума, рационалном коришћењу простора и дугорочној заштити земљишта, нарочито у брдско-планинским, еродираним и еколошки осетљивим подручјима.
У области гајења шума и екологије шума, Одељење проучава структуру, састав, порекло, квалитет, старост, склоп и развојне карактеристике шумских састојина. Истраживања обухватају природно обнављање шума, примену узгојних мера, проредне и санитарне захвате, негу младих и зрелих састојина, као и превођење изданачких и деградираних шума у стабилније и вредније узгојне облике. Посебна пажња посвећена је аутохтоним врстама дрвећа, мешовитим шумама, деградираним састојинама и шумама изложеним сушењу, пожарима, ерозији и другим поремећајима.
Истраживања Одељења обухватају и мелиорацију изданачких, оштећених и деградираних шума. У оквиру ових активности проучавају се узроци и степен деградације шумских екосистема, регенеративна способност врста дрвећа, сукцесија вегетације, избор мелиоративних мера и могућности ренатурализације нарушених станишта. Ова истраживања имају важну примену у санацији простора изложених ерозији, пожару, прекомерном коришћењу, деградацији земљишта и другим облицима притиска на шумске екосистеме.
У контексту климатских промена, Одељење истражује реакције шумских екосистема на промене температуре, падавина, водног режима и учесталост екстремних догађаја. Истраживања су усмерена на процену осетљивости и отпорности шумских заједница, избор врста и узгојних мера погодних за будуће климатске услове, као и на развој адаптивних приступа у обнови, нези и мелиорацији шума.
Фитоценолошка истраживања обухватају проучавање шумских заједница као природних целина, њиховог флористичког састава, структуре, еколошких услова станишта и динамике развоја. Посебан значај имају истраживања актуелне и потенцијалне вегетације, сукцесионих процеса, флористичког диверзитета, као и присуства ретких, реликтних, ендемичних и угрожених врста. Резултати ових истраживања представљају основу за правилан избор узгојних, мелиоративних и заштитних мера.
Педолошка истраживања обухватају испитивање земљишта, органске простирке и биљног материјала за потребе шумарства, пејзажне архитектуре, заштите животне средине, рекултивације земљишта и заштите од ерозије. Анализа физичких и хемијских својстава земљишта омогућава процену станишних услова, производног потенцијала, степена деградације и погодности простора за пошумљавање, мелиорацију или друге мере унапређења.
Одељење се бави и истраживањима ресурса шумских екосистема, укључујући дрвне и недрвне ресурсе, биодиверзитет, шумске воћкарице, биомасу, заштитне функције шума и екосистемске услуге. У оквиру ових истраживања посебно се вреднује улога шума у очувању земљишта, воде, биодиверзитета, микроклиматских услова и квалитета животне средине.
Применом ГИС-а, просторних анализа и савремених метода прикупљања и обраде података, Одељење доприноси изради тематских карата, процени стања станишта, планирању пошумљавања, анализи деградационих процеса, праћењу промена у шумским екосистемима и подршци доношењу одлука у одрживом управљању природним ресурсима.
Методолошки приступ Одељења заснива се на повезивању теренских истраживања, лабораторијских анализа, дугорочног мониторинга, просторних анализа и научне интерпретације добијених резултата. Такав приступ омогућава да се стање шумских екосистема сагледа целовито — од карактеристика станишта и земљишта, преко структуре и виталности састојина, до динамике вегетације, антропогених утицаја и ризика повезаних са климатским променама.
Теренски рад представља основу истраживања. Он обухвата постављање и праћење огледних површина, опис станишта, дендрометријска мерења, процену структуре и квалитета састојина, праћење природног обнављања, пријема садница, развоја шумских култура и ефеката узгојних, мелиоративних и рекултивационих мера. У зависности од циља истраживања, прикупљају се подаци о врстама дрвећа и жбуња, склопу, подмлатку, приземној флори, стању земљишта, степену деградације и видљивим показатељима поремећаја у екосистему.
Лабораторијска истраживања обухватају анализу земљишта, органске простирке и биљног материјала. Испитују се физичка и хемијска својства земљишта, садржај хранљивих елемената, реакција земљишта, органска материја и други параметри од значаја за процену станишних услова, развој биљака, избор врста за пошумљавање и планирање мелиоративних мера.
Фитоценолошка истраживања спроводе се применом стандардних метода за опис и анализу шумских заједница. Она обухватају израду фитоценолошких снимака, детерминацију биљних врста, анализу флористичког састава, структуре и еколошких услова, као и тумачење развојних и сукцесионих процеса. Добијени резултати користе се за дефинисање типова станишта, процену природне и потенцијалне вегетације и избор одговарајућих мера гајења, обнове или заштите шума.
У истраживањима пошумљавања, мелиорације и рекултивације примењују се огледни и компаративни приступи, који омогућавају поређење различитих техника припреме земљишта, врста садног материјала, начина садње, мера неге и третмана за побољшање станишних услова. Праћењем пријема, преживљавања, раста и развоја садница оцењује се ефикасност примењених мера и њихова погодност за различите еколошке услове.
За потребе анализе простора и планирања мера користе се ГИС алати, дигиталне тематске карте, просторне базе података и подаци даљинске детекције. Ови поступци омогућавају интеграцију података о земљишту, рељефу, вегетацији, хидрографији, ерозији, начину коришћења земљишта и другим факторима значајним за процену стања и управљање шумским екосистемима.
Посебан део методолошког приступа чини мониторинг. Континуираним праћењем стања шума, станишта, земљишта, вегетације и утицаја спољашњих фактора добијају се подаци неопходни за процену промена у времену. Такав приступ је од посебног значаја за процену последица суше, пожара, ерозије, деградације земљишта, промене састава врста и других процеса који утичу на стабилност шумских екосистема.
Резултати истраживања обрађују се применом статистичких, аналитичких и просторних метода, а затим се тумаче у контексту станишних услова, узгојних потреба, еколошких функција и циљева одрживог газдовања шумама. На тај начин методолошки приступ Одељења омогућава да се научни резултати претворе у применљиве препоруке за пошумљавање, обнову, негу, мелиорацију, рекултивацију и заштиту шумских екосистема.