Библиотека

Биоиндикацијске тачке

Институт за шумарство у Београду има дугу традицију научноистраживачког, развојног и стручног рада у области шумарства, заштите и унапређења животне средине. Корени институционалног организовања шумарских истраживања везују се за 1926. годину, када је у оквиру тадашњег Министарства за шумарство основан Институт за шумарска истраживања. Иако је тај рани облик организовања био кратког трајања, он представља важан почетак систематског приступа научном проучавању шума и шумарске привреде на овим просторима.

Биоиндикацијска тачка Копаоник

Биоиндикацијска тачка „Копаоник“ представља огледну површину за интензивни мониторинг шумских екосистема БИТ Нивоа II, основану 2010. године у Националном парку Копаоник, у газдинској јединици „Самоковска река“, у 74-ом одељењу, на надморској висини од 1720 метара надморске висине. Станица се налази у чистој састојини смрче (Picea abies (L.) H. Karst.) и обухвата површину од 0,5 ha, са прецизно геодетски снимљеним и обележеним стаблима, потпарцелама за праћење стања круна, земљишта и приземне вегетације, као и заштитном „buffer“ зоном. На огледној површини постављена је савремена опрема за дугорочно праћење стања шумског екосистема, укључујући колекторе за депозицију, гравитационе лизиметре, колекторе лисног опада, механичке дендрометре, аутоматску метеоролошку станицу и сталне тачке за процену индекса лисне површине. У оквиру станице континуирано се спроводе истраживања стања крошњи, прираста стабала, приземне вегетације, хемијског састава депозиције и земљишног раствора, фенолошких промена, оштећења од озона, фолијарног статуса и метеоролошких услова.

Биоиндикацијска тачка
Црни врх

Огледно поље „Црни врх“ представља биоиндикацијску тачку Нивоа II, основану 2013. године у газдинској јединици „Црни врх – Купиново“, у 17. одељењу, у чистој састојини букве. Истраживачка станица простире се на површини од 0,5 ha, односно 100 x 50 m, у висинском појасу од 930 до 945 m надморске висине. Након одређивања локације извршено је геодетско снимање парцеле, обележено је 150 стабала сталним ознакама и израђен је дигитални ситуациони план са висинском представом терена и положајем сваког стабла. Унутар огледне површине издвојене су потпарцеле за процену стања круна и прираста, земљишта и приземне вегетације, док се између потпарцела и ограде налази „Buffer“ зона. На огледном пољу постављена је опрема за спровођење мониторинга, укључујући колекторе за влажну депозицију, „Bulk“ и „Stemflow“ колекторе, колекторе за снег, гравитационе лизиметре, сакупљаче лисног опада, механичке дендрометре и сталне тачке за процену индекса лисне површине. У оквиру редовног мониторинга спроводе се анализе стања крошњи, флористичка и вегетацијска истраживања, узорковања депозиције, земљишног раствора и лисног опада, праћење прираста и фенолошких промена, фолијарне анализе, процена оштећења од озона, обрада метеоролошких података, фотографисање покровности вегетације и редовна контрола целог огледног поља.

Биоиндикацијска тачка Мокра гора

Огледно поље „Мокра гора“ представља биоиндикацијску тачку Нивоа II, основану 2013. године у 20. одељењу газдинске јединице „Мокра гора – Пањак“, у вештачки подигнутој састојини белог бора (Pinus sylvestris L.). Истраживачка станица захвата површину од 0,55 ha, односно 110 x 50 m, у висинском појасу од 580 до 600 m надморске висине. Након одређивања локације извршено је геодетско снимање парцеле, обележено је 450 стабала сталним ознакама, а положај сваког стабла дефинисан је координатама километарске мреже и приказан на дигиталном ситуационом плану са висинском представом терена. Парцела је ограђена ради заштите инсталиране опреме, а унутар ње су издвојене потпарцеле за процену стања круна и прираста, земљишта и приземне вегетације, укључујући четири огледне парцеле димензија 10 x 10 m за флористичка и вегетацијска истраживања. На огледном пољу постављена је опрема за мониторинг, укључујући колекторе за влажну депозицију, „Stemflow“ и „Bulk“ колекторе, колекторе за снег, гравитационе лизиметре, сакупљаче лисног опада, кућицу за инструменте, 17 механичких дендрометара и 16 сталних тачака за процену индекса лисне површине. У оквиру редовног мониторинга спроводе се анализе стања крошњи на 30 одабраних стабала, праћење бројности поткорњака путем „Thayson“ баријерне феромонске клопке, флористичка и вегетацијска истраживања, месечно узорковање депозиције, земљишног раствора и лисног опада, праћење прираста на 17 стабала, фенолошка осматрања, процена оштећења од озона, фолијарне анализе, обрада података са аутоматске метеоролошке станице, фотографисање покровности вегетације и редовна контрола целог огледног поља

Научно-истраживачка станица Липовица

Научно-истраживачка станица „Липовица“ основана је 2007. године у сарадњи Института за шумарство и ЈП „Србијашуме“, као простор за експериментални и научноистраживачки рад у области шумарства. Посебан значај станице огледа се у очувању генофонда аутохтоних шумских воћкарица кроз живи архив, који представља основу за будућу расадничку производњу, селекцију и очување биолошке разноврсности шумских екосистема Србије.

У оквиру Научноистраживачке станице „Липовица“ спроводе се експерименти и истраживања из више области значајних за савремено шумарство, међу којима су производња садног материјала, селекција, рекултивација, заштита садница, култура ткива, педологија и микробиологија земљишта. Станица представља важну истраживачку и производно-експерименталну основу за развој метода очувања, размножавања и унапређења аутохтоних шумских врста.

Посебну вредност ове станице чини живи архив шумских воћкарица, формиран са циљем очувања генофонда врста са подручја Србије. Архив обухвата 287 садница и 14 врста, а његов значај је нарочито изражен у очувању врста уског ареала и реликтног карактера, као што су питоми кестен и мечја леска, затим генетички угрожених врста, као што су дивља трешња, орах и леска, као и врста осетљивих на болести, попут јабуке и крушке. Овакво архивирање биљног материјала омогућава очување генетичке разноврсности на једном месту, али и ствара основу за будућа истраживања, селекцију, производњу квалитетног садног материјала и могуће укрштање различитих екотипова или сорти.

Научноистраживачка станица „Липовица“ има значајну улогу у повезивању научних истраживања и практичне примене у шумарству. Њен рад доприноси очувању аутохтоног генофонда, јачању расадничке производње и унапређењу мера за обнову и стабилност шумских екосистема. Истовремено, станица представља простор за дугорочна истраживања, праћење развоја садног материјала и примену савремених приступа у очувању шумских генетичких ресурса.