Научно истраживачке станице

Биоиндикацијске тачке

Оснивањем истраживачких станица за интензивни мониторинг у националном парку Копаоник, на Црном врху и Мокрој гори, Србија се прикључила Европској мрежи од преко 800 биоиндикацијских тачака (БИТ) Ниво-а II. Све активности на БИТ Ниво-у II спроведе се у складу са упутством о методама и критеријумима за усаглашено узорковање, оцену, мониторинг и анализу утицаја загађења ваздуха на шуме према међународном програму за шуме (ICP Forests). У оквиру ових истраживачких станица спроводе се истраживања из различитих области шумарства. Истраживачке станице су геодетски снимљене, сва стабла су обележена сталним ознакама на кори дрвета а положај сваког стабла дефинисан је координатама километарске мреже и израђен је дигитални ситуациони план са висинском представом терена. Од 2019. године врши и снимање огледне површине дроном, чиме је мониторинг допуњен савременим методама даљинске детекције.

Биоиндикацијска тачка Копаоник

Биоиндикацијска тачка „Копаоник“ представља огледну површину за интензивни мониторинг шумских екосистема БИТ Нивоа II, основану 2010. године у Националном парку Копаоник, у газдинској јединици „Самоковска река“, у 74-ом одељењу, на надморској висини од 1720 метара надморске висине. Станица се налази у чистој састојини смрче (Picea abies (L.) H. Karst.) и обухвата површину од 0,5 ha, са прецизно геодетски снимљеним и обележеним стаблима, потпарцелама за праћење стања круна, земљишта и приземне вегетације, као и заштитном „buffer“ зоном. На огледној површини постављена је савремена опрема за дугорочно праћење стања шумског екосистема, укључујући колекторе за депозицију, гравитационе лизиметре, колекторе лисног опада, механичке дендрометре, аутоматску метеоролошку станицу и сталне тачке за процену индекса лисне површине. У оквиру станице континуирано се спроводе истраживања стања крошњи, прираста стабала, приземне вегетације, хемијског састава депозиције и земљишног раствора, фенолошких промена, оштећења од озона, фолијарног статуса и метеоролошких услова.

Биоиндикацијска тачка
Црни врх

Огледно поље „Црни врх“ представља биоиндикацијску тачку Нивоа II, основану 2013. године у газдинској јединици „Црни врх – Купиново“, у 17. одељењу, у чистој састојини букве. Истраживачка станица простире се на површини од 0,5 ha, односно 100 x 50 m, у висинском појасу од 930 до 945 m надморске висине. Након одређивања локације извршено је геодетско снимање парцеле, обележено је 150 стабала сталним ознакама и израђен је дигитални ситуациони план са висинском представом терена и положајем сваког стабла. Унутар огледне површине издвојене су потпарцеле за процену стања круна и прираста, земљишта и приземне вегетације, док се између потпарцела и ограде налази „Buffer“ зона. На огледном пољу постављена је опрема за спровођење мониторинга, укључујући колекторе за влажну депозицију, „Bulk“ и „Stemflow“ колекторе, колекторе за снег, гравитационе лизиметре, сакупљаче лисног опада, механичке дендрометре и сталне тачке за процену индекса лисне површине. У оквиру редовног мониторинга спроводе се анализе стања крошњи, флористичка и вегетацијска истраживања, узорковања депозиције, земљишног раствора и лисног опада, праћење прираста и фенолошких промена, фолијарне анализе, процена оштећења од озона, обрада метеоролошких података, фотографисање покровности вегетације и редовна контрола целог огледног поља.

Биоиндикацијска тачка Мокра гора

Огледно поље „Мокра гора“ представља биоиндикацијску тачку Нивоа II, основану 2013. године у 20. одељењу газдинске јединице „Мокра гора – Пањак“, у вештачки подигнутој састојини белог бора (Pinus sylvestris L.). Истраживачка станица захвата површину од 0,55 ha, односно 110 x 50 m, у висинском појасу од 580 до 600 m надморске висине. Након одређивања локације извршено је геодетско снимање парцеле, обележено је 450 стабала сталним ознакама, а положај сваког стабла дефинисан је координатама километарске мреже и приказан на дигиталном ситуационом плану са висинском представом терена. Парцела је ограђена ради заштите инсталиране опреме, а унутар ње су издвојене потпарцеле за процену стања круна и прираста, земљишта и приземне вегетације, укључујући четири огледне парцеле димензија 10 x 10 m за флористичка и вегетацијска истраживања. На огледном пољу постављена је опрема за мониторинг, укључујући колекторе за влажну депозицију, „Stemflow“ и „Bulk“ колекторе, колекторе за снег, гравитационе лизиметре, сакупљаче лисног опада, кућицу за инструменте, 17 механичких дендрометара и 16 сталних тачака за процену индекса лисне површине. У оквиру редовног мониторинга спроводе се анализе стања крошњи на 30 одабраних стабала, праћење бројности поткорњака путем „Thayson“ баријерне феромонске клопке, флористичка и вегетацијска истраживања, месечно узорковање депозиције, земљишног раствора и лисног опада, праћење прираста на 17 стабала, фенолошка осматрања, процена оштећења од озона, фолијарне анализе, обрада података са аутоматске метеоролошке станице, фотографисање покровности вегетације и редовна контрола целог огледног поља

Научно-истраживачка станица Липовица

Научно-истраживачка станица „Липовица“ основана је 2007. године у сарадњи Института за шумарство и ЈП „Србијашуме“, као простор за експериментални и научноистраживачки рад у области шумарства. Посебан значај станице огледа се у очувању генофонда аутохтоних шумских воћкарица кроз живи архив, који представља основу за будућу расадничку производњу, селекцију и очување биолошке разноврсности шумских екосистема Србије.

У оквиру Научноистраживачке станице „Липовица“ спроводе се експерименти и истраживања из више области значајних за савремено шумарство, међу којима су производња садног материјала, селекција, рекултивација, заштита садница, култура ткива, педологија и микробиологија земљишта. Станица представља важну истраживачку и производно-експерименталну основу за развој метода очувања, размножавања и унапређења аутохтоних шумских врста.

Посебну вредност ове станице чини живи архив шумских воћкарица, формиран са циљем очувања генофонда врста са подручја Србије. Архив обухвата 287 садница и 14 врста, а његов значај је нарочито изражен у очувању врста уског ареала и реликтног карактера, као што су питоми кестен и мечја леска, затим генетички угрожених врста, као што су дивља трешња, орах и леска, као и врста осетљивих на болести, попут јабуке и крушке. Овакво архивирање биљног материјала омогућава очување генетичке разноврсности на једном месту, али и ствара основу за будућа истраживања, селекцију, производњу квалитетног садног материјала и могуће укрштање различитих екотипова или сорти.

Научноистраживачка станица „Липовица“ има значајну улогу у повезивању научних истраживања и практичне примене у шумарству. Њен рад доприноси очувању аутохтоног генофонда, јачању расадничке производње и унапређењу мера за обнову и стабилност шумских екосистема. Истовремено, станица представља простор за дугорочна истраживања, праћење развоја садног материјала и примену савремених приступа у очувању шумских генетичких ресурса.